|
Osnovna uloga kože je da štiti telo od gubitaka vode iz organizma i sprečava prodor stranih supstanci iz spoljne sredine. Pored ostalog ona je i rezervoar vode, a reguliše i nivo tečnosti u organizmu. Koža sprečava preterano isparavanje vode obazovanjem hidro-lipidnog filma, koji nastaje od loja emulgovanog znojem. Propustljivost površinskog sloja kože za vodu je hiljadu puta manja nego kod većine drugih bioloških membrana, zahvaljujući sastavu i strukturnom uređenju lipida, koji popunjavaju prostor između ćelija korneocita. Ali kada se ovi lipidi sa površine kože ukolone, dolazi do povećanog gubitka vode isušivanja kože.
|
Blago dehidrirana koža postaje suva, gubi elastičnost, peruta se i pecka i izgleda starije. Može se pojaviti i osip kao posledica dehidratacije. Može doći i do pogoršanja izgleda celulita, jer metaboliti ostaju zarobljeni u međućelijskom prostoru kao posledica slabe cirkulacije krvi i limfe. Promene se uočavaju i na noktima i kosi. Nokti postaju krti i lomljivi, a kosa suva i oštećena jer folikuli nisu u dovoljnoj meri hidratisani. Simptomi nestaju ako se organizmu obezbedi unos od 8 čaša vode dnevno. Međutim, ako je do ovih promena došlo zbog narušavanja hidro-lipidne barijere, unos vode ili njena primena spolja nije dovoljna, već se narušena barijera najpre mora obnoviti. O primeni vode u kozmetologiji razgovaramo sa prof. Dr Slavicom Šiler- Marinković , koja je o tome pisala u četvrtoj brošuri „ Sve o vodama koje pijemo“ u izdanju programa „Zdrava hrana-Zelena jabuka“. Najpogodnija voda za izradu kozmetičkih preparata je destilovana voda, koja je hemijski indiferentna, a fiziološki ima pozitivno dejstvo. Tvrda voda nepovoljno deluje na kožu, jer joni kalcijuma i magnezijuma koji se u njoj nalaze reaguju sa višim masnim kiselinama koje čine sastavni deo hidro-lipidne barijere, gradeći nerastvorne sapune. Molekuli sapuna se vezuju za belančevinu keratin, koja se nalazi na površini kože i koža postaje hrapava i gruba. Ubrzava metabolizam Pored obične vode, u kozmetici se koriste i morska voda kao i razne vrste mineralnih voda. Morska voda ulazi u sastav preparata za negu kože, tretman celulita, maske za lice i kupke za telo. Kupanje u morskoj vodi je korisna kozmetoterapijska procedura, koja jača zdravsteveno stanje i estetski izgled kako kože, tako i organizma u celini. Zbog visokog sadržaja soli (36 g/l od čega je 26g /l natrijum-hlorid), morska voda poboljšava cirkulaciju, povećava jonsku izmenu, ubrzava metabolizam, stimuliše vlakna kolagena i elastina koja čine potporu koži. Natrijum i kalijum koji ulaze u sastav morske soli, aktiviraju sistem jonskog transporta kroz ćelijsku memebranu. Oni zajedno sa kalcijumom i magnezijumom učestvuju u eliminaciji toksina i stimulaciji ćelija. Zbog sposobnosti da vezuje vodu, kalijum se koristi i kao ovlaživač. Zahvaljujući prisustvu higroskopnih soli, koje vezuju vlagu iz vazduha, morska voda ne suši kožu. Jod i brom vezani sa polifenolima (uglavnom su kao takvi prisutni u algama) deluju antiseptično. Brom se takodje koristi u lečenju psorijaze. Morska voda se može zameniti rastvorom morske soli u vodi za kupanje, a efekat će biti mnogo bolji ako se u ovu kupku dodaju i samlevene alge ili njihovi ekstrakti. U mineralnim vodama se nalaze i elementi u tragovima, koji osim što deluju kao aktivatori enzima imaju još mnogo uloga u biohemijskim procesima u organizmu. Oni stimulišu žlezde sa unutrašnjim lučenjem, učestvuju u održavanju osmotske ravnoteže i eliminisanju otpadnih materija iz tkiva. Mineralne materije obezbedjuju koži odgovarajuću kiselost. Sve ovo doprinosi boljem izgledu kože, njenoj boji, čvrstini i glatkoći. Blagotvorne kupke Sastojci mineralnih voda , koji deluju kao aktivatori enzima su joni metala: cink, bakar, magnezijum, gvoždje. Tako, bakar zajedno sa manganom aktivira superoksid dizmutazu prisutnu u ćelijskoj citoplazmi, dok zajedno sa cinkom aktivira ekstracelularnu superoksid dizmutazu u mitohondrijama. Mangan aktivira i transferazu koja učestvuje u prenošenju molakula kolagena. Gvoždje aktivira citohrom oksidazu koja učestvuje u reakcijama oksidativne fosforilacije, neophodnim za produkciju energije.Ono takodje aktivira i lizin oksidazu koja katalizuje obrazovanje kolagenih vlakana i reakcije izmedju elastina i strukturnih glikoproteina u cilju obrazivanja potpornog tkiva. Mangan, gvoždje, magnezijum i bakar, zajedno sa C vitaminom učestvuju u biosintezi kolagena i elastina. Deficit cinka je uvek vezan sa seboroičnim dermatitisom, koji predstavlja bitan uzročnik akni i peruti, a konstatovan je i kod obolelih od psorijaze. Kod ovih pacijenata je posebno izražen jer do gubitka cinka dolazi pojačanim ljuštenjem površinskih slojeva kože. Cink može da stabilizuje ćelijske membrane i da spreči lipidnu peroksidaciju i na taj način očuva barijernu funkciju membrana. Nedostatak cinka se može nadoknaditi i unosom odgovarajuće mineralne vode. Fosfor je nezaobilazan sastojak nukleotida, adenozin trifosfata, vitamina B grupe i mnogih drugih fiziološki aktivnih jedinjenja. Selen deluje združeno sa vitaminom E kao antioksidans. U obliku selen-dioksida koristi se za lečenje seboroičnog dermatitisa. To je posebno značajno kod muškaraca koji imaju akne, kod kojih je utvrdjen smanjen nivo glutation-peroksidaze u eritrocitima. Stanje se normalizuje unošenjem vitamina E i selena. Hrom učestvuje u metabolizmu lipida tako što poboljšava prevodjenje linolne kiseline u prostaglandine. Zajedno sa cinkom i vitaminom A koristi se za lečenje seboroične kože i akni. Joni teških metala deluju kao prooksidansi, koji ubrzavaju lipidnu peroksidaciju, a samim tim narušavaju integritet ćelijskih membrana i zdravlje kože. Mineralne vode se primenjuju u izradi kozmetičkih preparata i kozmetoterapijskim procedurama. Kozmetološki su značajne vode koje sadrže bioaktivne mikroelemente, kao što su : sumporovite, jodne, gvožđevite i one koje sadrže rastvorene gasove koji imaju biološki pozitivno dejstvo (ugljeno-kisele, jodne i radonske mineralne vode). Ako se koriste spolja, najčešće u obliku kupki, mineralne vode ispoljavaju u zavisnosti od sastava: mehaničko, termičko i hemijsko dejstvo. Termičko dejstvo zavisi od temperature vode, a mehaničko od sile potiska i hidrostatičkog pritiska vode. Hemijsko dejstvo, sastojci vode mogu da ispolje na samoj površini kože, mogu da se apsorbuju duž slojeva kože ili da deluju sistemski (ulaskom u krvotok). Najveći nivo resorpcije imaju gasovi (ugljen-dioksid i sumpor-vodonik). Kroz kožu se dobro resorbuju i minerali: jod, brom, sumpor, dok se ostali minerali slabije resorbuju. Pri spoljnoj primeni mineralnih voda u koži se stvaraju biološki aktivne supstance, kao što su : serotonin, histamin i acetilholin čime se dodatno ubrzava metabolizam u njoj. Ugljeno-kisele vode, koje sadrže rastvoreni ugljen-dioksid se koriste u vidu kupki za osveženje neishranjene i hipotrofične kože. Ugljen- dioksid iz ovakvih voda se resorbuje, pri čemu prolaskom kroz kožu draži hemoreceptore i izaziva širenje perifernih krvnih sudova. Zbog toga koža postaje crvena i topla. Metabolizam se intenzivira što dovodi do svežije kože. Sumporovite vode se takođe koriste u vidu kupki, a posebno pozitivno dejstvo imaju na aknoznu kožu i zapaljenu kožu. Sumpor je esencijalni strukturni element koji ulazi u sastav mnogih fiziološki aktivnih supstanci, kao što su aminokiseline cistin i metionin. Dominantan je mineralni sastojak želatinoznog tkiva kože. Sumpor intenzivira krvotok u koži, povećava sekreciju znojnih i lojnih žlezda, podstiče zarastanje rana i deluje antibakterijski i protivupalno. Dobri efekti se postižu primenom sumporovitih voda u tretmanu psorijaze i ekcema. Radioaktivne vode sadrže rastvoren radioaktivni gas – radon, koji ima vreme poluraspada od samo nekoliko dana, pa se ovakva voda može terapijski koristiti samo na izvorima. Nije toksičan za organizam, već deluje biostimulativno. Lako se resorbuje kroz kožu i utiče na funkcije nadbubrežne žlezde i drugih organa (pankreasa, jetre).
|