Koža pušača vremenom postaje suva, »bolesne« žućkaste boje, evo zašto:
-Pušenjem se u organizam unosi oko 4000 štetnih supstanci i ogromna količina slobodnih radikala.Samo jedan dim proizvede u plućima više od trilion slobodnih radikala.Ove supstance dovode do promena u metabolizmu kože i znatnih oštećenja koja vremenom postaju vidljiva-objašnjava dr Slavica Šiler Marinković, profesor beogradskog Tehnološko-metalurškog fakulteta, i jedan od predavača na nedavno završenom sajmu kozmetike«dodir Pariza«.

Osnovna uloga kože je da štiti telo od gubitaka vode iz organizma i sprečava prodor stranih supstanci iz spoljne sredine. Pored ostalog ona je i rezervoar vode, a reguliše i nivo tečnosti u organizmu. Koža sprečava preterano isparavanje vode obazovanjem hidro-lipidnog filma, koji nastaje od loja emulgovanog znojem. Propustljivost površinskog sloja kože za vodu je hiljadu puta manja nego kod većine drugih bioloških membrana, zahvaljujući sastavu i strukturnom uređenju lipida, koji popunjavaju prostor između ćelija korneocita. Ali kada se ovi lipidi sa površine kože ukolone, dolazi do povećanog gubitka vode isušivanja kože.

Celulit je oštećenje dubljeg potkožnog masnog tkiva, a nastaje zbog nakupljanja proizvoda metabolizma u međućelijskom prostoru. Ako je krvotok usporen, dolazi do zastoja u izbacivanju ovih otpadnih materija. Hormonska neravnoteža, slabost vezivnog tkiva, nasleđe i problemi u cirkulaciji krvi i limfe, nepravilna ishrana i slaba fizička aktivnost pogoduju nastanku celulita.

Ovaj efikasan imunostimulator ulazi u sastav bakterija, plesni, algi, gljiva, žitarica, a najčešće se dobija iz kvasca i ječma.

Česte infekcije ili iritacije na koži sigurni su znaci da nam je organizam posustao i da mu treba ojačati odbrambene snage. Jačanje imuniteta je posebno važno zimi kada vladaju respiratorne infekcije i grip.

Za to postoje brojni preparati koje možemo da kupimo u apotekama, a ono o čemu se malo govori i zna, a veoma je delotvorno, jeste beta-glukan. To je veoma efikasan imunostimulator koji ulazi u sastav bakterija, plesni, algi, gljiva, žitarica, a najčešće se dobija iz kvasca i ječma.